Ponekad dok slušam priče svojih roditelja o njihovim životnim dogodovštinama poželim da barem djelomično odrastam u tom njihovom vremenu, makar ono bilo (po onome što se dalo čut) dosta konzervativnije nego ovo u kojem sada živimo. Ali čini mi se da je i ono bolje od onoga u kojem će jednog dana odrastat moja djeca (ako ih naravno budem imala). Lako se da naslutit da će tada znanstvenicima bit glavni cilj pokušaj transformacije čovjeka u robota koji više niti neće morat sam učit, kuhat, obavljat neke osnove stvari koji čine koliko toliko život zanimljivijim od onog robotiziranog.

Kao (uskoro) bivši student, kojem nije bilo lako polagat ispite, posebno ne one u kojima nikad nisam vidile logike, al nabubat sam ih morala makar na pamet, jer ispit je trebalo položit, mogu samo reć da bi rađe opet te predmete bubala na pamet nego iti pomišljala na šopanje ovakvim stvarima. Al od svega me najviše čudi jedna stvar, a to je ta da ne mogu shvatit da čovjeku može bit na umu samo profitiranje, bez razmišljanja o posljedičnim rezultatima ( a i kako razmišljat o njima kad se moraš skoncentrirat na džep pun para) njihovih inovacija.

Tablete za studente i problema nema ili barem mislimo da nema.
Al ajmo uzet za primjer da netko tko je tek krenio na fakultet i počeo konzumirat ta kvazisranja, i konzumira ih tokom čitavog studiranja koje je eto minimalno 3 godine. Šta se događa sa tim istim studentom nakon 3 godine, osim šta bi eventualno mogao postat ovisnik i osoba koja danas sutra više niti neće moći funkcionirat bez tih istih pilula. Zaposli se u nekom super uspješnom poduzeću, prestane pit tablete (jer ispite je položio) i onda na kraju u firmi sve supersjebe jer shvati da ne može funkcionirat tj. pamtit bez tih kvazisranja. I na kraju rezultat svega = STUDENT OVISNIK, a znanstvenici i ljekarne trljaju ruke i zbrajaju svoj financijski ulov. Neznam, (medicinski sam laik, medicina mi nije jača strana, osim nekih područja koja sam tila ne tila morala naučit, pa nek me ispravi medicinar ako ga ima) možda sam u krivu, pa se ne može čovjek navuć na te stvari, iako čisto sumnjam jer tabletomanija je postala jedna od velikih problema današnjice, a mladost pokusni kunići i naivci koji većinom najrađe idu linijom manjeg otpora i najsretniji bi bili kad bi drugi za njih polagali ispite, tražili posao i obavili sve najbitnije životne zadatke i onda im dali da dalje komandiraju svojim životom kad im je već sve servirano na pladnju.


A kako će tek na to reagirat naši famozni profesori zvani mito i korupcija. Znanstvenici će im sad uništit njihov zavidno uspješan business, kakve li katastrofe. Baš mi vas je žao profesori moji najdraži, makar vama nije bilo žao nas dok ste nas rušili po par puta u nadi da ćemo vam dat koju kintu, al mi se (je) dali nismo


Sreća pa me više rušit ne možete, osim ako me srušite na diplomskom.
Možda nebi bilo loše da sam ovo rekla nakon obrane, ali sad je gotovo


Ja se samo pitam što vi roditelji mislite o tome. Da vam dijete danas sutra dođe za prohtjevom da želi pit takve tablete, što je lako moguće jer kažu da je interes studenata za takvo nešto poprilično velik. Biste li dopustili da vam dijete bude tabletoman samo zbog toga jer je lijeno zagrijat stolicu i shvatit da fakultet nije isto što i srednja škola???

I naravno vas koji studirate. Bili se ikad upustili u korištenje tableta kao 'simulatora' za učenje?

Htjedoh ovu temu ostavit za neki drugi dan, ali Gotovčevi jednostavno nadahnjuju ljudsku inspiraciju

Simonica nam postala zaštitno lice Guccia...prijelomna vijest kojoj čovik jednostavno ne može odolit Ako me u životu nešto mrzi onda su to ovakvi (Gotovčevi moji najdraži ekskjuz maj frenč ) preseratori Ma koga to boli briga šta je ona postala njihovo zaštitno lice?? Naravno osim našu trač scenu koja jedva čeka da se nešto dogodi, pa da obavljaju svoj najdrači posao, jelte tračanje, i one 'male' ljude koji su isto tako jedva čekali da čuju koje nam to mudantice nosi naša Vlatikica i koje veličine. Eto kako nam Vlatkica naprasito sjašila su scene, tako ovi zajašili (Simonica - Vlatkica 1:0 ). Umisto borbe za mito i korupciju, na dnevniku borba za legaliziranje prostitucije i to mejd baj Gotovčevi Šta to dvoje puši, il bolje rečeno su čim se drogiraju ...e to će ostat doživotna nepoznanica

I još paz' ti to ANTE će isto da pjeva E sad će oboje pjevat Balaku Obami Sustav obrazovanja nam je isto dobio značajan preokret..Više neće bit bitno naučit tablicu množenja već kako Simona izgovara slovo 'r' Pa roditelji dragi, ako ne želite da vam djeci budu uzor te nakarade (okrenite taj Tv program), ili želite da vam djeca samo zavijaju LOVAAAAAAAAAAAAA meni tLLLLLeba LOVAAAAAAAAAAA i da im životni san bude da postanu zaštitno lice GUCCI-a Mislim naravno jako je bitno da je ona dobila dosta love (jer njoj tleba lova ). E Simona moja pravo si scensko strašilo Čak ti ni Vlatka nije do malog nožnog prsta

A sad zbilja šalu na stlanu, tleba i meni lova

Daklem šalu na stranu. Nije mi jasno kako im nije žao tog jadnog diteta. Danas sutra kad će svi upirat prstom u nju zbog toliko jadnih i jeftinih ispada tih njenih roditelja. Al bitno da Simonica kaže da je Ante jako dobar tata, al Gabica ni slučajno tatici ne smije povlačati u autu jer u plotivnom leti van To vam je dragi moji primjer dobrog tate. Ili da tata viče na mamu pred kamerama, da joj svašta govori, mislim stvalno ko takvog tatu nebi poželio

I eto šta u našoj državi postaju boom vijesti. Tragedija
Simonice dam ti ja jednu malu preporukicu, sad kad si dobila tako finu svoticu lovice, de bud pametna pa upiši malo škole,
možda ćeš znat nastavit nizove, i prestat od sebe radit majmuna (da ne kažem nešto drugo ) čim zineš..

A sad odoh pjevat Lovaaaaaaaaaaaaaaaa
i Naravno obavezno ić naučit kako Simonica izgovara slovo 'r'

Razgovor sa prijateljicom ponukao me na razmišljanje o nečemu što me dugo smetalo u vezi u kojoj sam bila, a to je šutnja. Daklem, moja prija u vezi dobila je 'na pladnju' mogućnost da kaže svom dragome sve šta je tišti, mori, smeta (il' pak misli da je smeta). I naravno nebi žena bila žena kad nebi umisto prsta zgrabila cilu ruku, mi smo posebne, a zbog te posebnosti vi nas i volite jel'da

I tako je prvi put nju zasmetalo, i naravno ponukana mogućnošću nesmetanog izražavanja svog mišljenja, a to se treba iskoristit kad god možeš, jer ima i onih koji bi ti zbog toga opalili i šamar (a ona je znala da šamar dobit neće ) rekla je šta je smeta, a njemu baš i nije bilo drago, sve je to ko fol glupost, al glupost nije glupost ako se zbog te gluposti uspiješ još više posvađat . Drugi puta opet joj nešto zasmetalo pa mu i to rekla, al on na to kaže 'Fala šta si mi ulipšala dan na ovaj način'. Pa je doša i treći, pa i četvrti i n-ti put, a nakon svih tih puta ja sam došla do zaključka do kojeg je i ona sama - ispala je dosadna prigovaruša, a za njega bi se dalo zaključit da mu se baš i ne može reć ono šta joj smeta, ako on to ne može prihvatit kad joj je već tu mogućnost stavio na raspolaganje. Ne stavljaj na raspolaganje nešto sa čime se ne možeš suočit mili moj

A onda se vratim na svoju štoriju, vezu u kojoj se sve 'rješavalo' šutnjom, al bolje da ne pričam kako se to rješavalo. Ako me nešto može povridit u životu to je šutnja u vezi, ništa drugo mi ne treba, ne treba me se niti prevarit. I onda pišeš poruke, pa shvatiš da pišeš zidu, trošiš lovu uzalud a on te ne ferma ni dva posto, već ono kad njemu dođe onda će se pričat. Suck my darling. Tako to ne ide u životu. Za mene prvo 'pravilo' veze je povjerenje, a drugo koje slobodno može dijelit mjesto sa prvim je komunikacija, jer ja sa zidom neznam pričat i nikad neću ni naučit, nit želim, nit oću. I onda se pitam di je zlatna sredina svega toga. Ja ju nisam dostigla, a strogo se držim pravila - Bolje sretna sama, nego nesretna u vezi Kako uopće doć do nekakve svađe, ako baš moramo doć a da se pri tome ne posvađamo još više? Nemojte mi samo reć da se najbolje nikako ne svađat, ne virujem u nikakva savršenstva, za mene su to samo puke priče

Neznam za vas dragi moji, ali ja ako sam na nešto slaba onda je to rukomet i naša reprezentacija Jedini sport zbog kojeg čupam dlake sa glave, ali samo sa glave Žao mi je što smo na ovako loš način započeli prvenstvo, ali pobjeda vrijedi više od ičega tako da se čupanje dlaka ipak isplatilo A u nastavku ipak se nadam da ćemo pokazat naše kvalitete, zato momci (iako više od ičega mrzim ovu 'uzrećicu' ) Idemo dalje Neznam kako vama, ali meni strašno nedostaje Kaleb, njegovo mahanje kameri nakon gola ništa ne može zamijenit

E sad mi eto žao što nisam išla večeras na otvaranje, iako eto vjerojatno sam uštedila pokoji nerv, a i koju kunu, ali zato se nadam da će sa Španjolcima bit još bolje Ali plati kartu 300 kn (pa se rugaj ) Jedino šta mi nije jasno u svemu tome je zbog čega smo toliko iščekivali da počme ovo prvenstvo, da navijamo ili da pokažemo koliki smo seljaci (svaka sličnost sa stvarnim osobama je slučajna). Na prijateljskoj utakmici sa Slovencima našu Himnu smo pjevali, a dotični su na njihovu zviždali i zavijali. E pa dragi moji granice dobrog ukusa uvijek će postojat, ali seljak ostaje seljak - a ni njih nije loše barem nešto pokušat dobroga naučit - Svoju Himnu pjevaj, tuđu poštuj

Večeras isto tako dobra doza blamaže, vjerojatno pokrenute Torcidaške, tolike ovacije na ministra i ostatak.
Pa zar moramo svima pokazat da smo baš toliki seljaci Da nije tragično, bilo bi tužno, a ne smiješno.

...nečega...

Valjda tako uvijek započme, niotkud i ni zbog čeg', a kasnije se sazna odakle i zbog čega.

Kod mene je za sada zbilja ni zbog čega, osim možda male doze znatiželje, a što će dalje biti, to ćemo još vidjeti...